Gardijan: Razgovori u Kopenhagenu pred kolapsom?

Na samitu o klimatskim promenama u Kopenhagenu "procureli" dokumenti koji bi mogli da unište dvogodišnje međunarodne pregovore. Kineska delagacija kritikovala planove SAD-a, Evropske unije i Japana, koji se odnose na smanjenje emisija štetnih gasova.

Razgovori u Kopenhagenu o sprečavanju klimatskih promena našli pred potpunim rasulom, piše britanski Gardijan.

Zemlje u razvoju su, naime, ljutito reagovale na "procurele" dokumente koji pokazuju da će se od svetskih lidera iduće sedmice tražiti da potpišu sporazum koji daje veća ovlašćenja bogatima, dok će istovremeno uloga Ujedinjenih nacija u svim budućim pregovorima o tom problemu biti znatno umanjena.

Posmatrači ocenjuju da je obelodanjivanje teksta dogovorenog na tajnim pregovorima potpuno obezvredio dvogodišnje međunarodne razgovore, koji su bili priprema za samit u Kopenhagenu.

Istovremeno, napominje Gardijan, sporazum čiji sadržaj je otkrio upravo ovaj list, predstavlja znatno odstupanje od načela iz protokola iz Kjotoa, prema kojima se od bogatih zemalja zahteva da preduzmu odlučnu i obavezujuću akciju u pogledu smanjenja ispuštanja štetnih gasova u atmosferu, dok siromašne zemlje nemaju tako veliku obavezu da deluju.

Tajms piše o kompromisnom rešenju o kojem učesnici samita pregovaraju na predlog i uz posredovanje Britanije.

Prema tom predlogu, Kini, Indiji i drugim zemljama u razvoju bilo bi dozvoljeno da premaše svoje kvote za smanjenje emisije ugljendioksida, a da pri tome ne bi bile suočene sa sankcijama.

S druge strane, od bogatih država bi se zahtevalo da se obavežu da će smanjiti ispuštanje štetnih gasova ispod sadašnjeg nivoa, a ako to ne urade bile bi kažnjene.

Sjedinjene Države razmatraju taj kompromis, ali su zabrinute da će Kina, koja već predvodi u emisiji gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, moći da ignoriše ciljeve koje bi trebalo da, poput ostalih zemlja u razvoju, zacrta u akcionom planu.

Na taj način, smatraju američki zvaničnici, Kina bi bila u stanju da dodatno podstakne svoj ekonomski razvoj, piše Tajms.

Na današnjem zasedanju, vođa kineske delegacije Su Vei, kritikovao je američku ponudu da smanji emisiju gasova s efektom staklene bašte za tri odsto do 2020. u odnosu na nivo iz 1990. godine, rekavši da ne može da se smatra značajnom.

Su Vei, je osim američkog, kritikovao i ciljeve Evropske unije i Japana, koji se odnose na smanjenje emisija štetnih gasova do kraja naredne decenije.

Naime, Kina smatra da je redukcija od 20 odsto koju je najavila Unija, nedovoljna, dok Japan, kako kaže Su Vei, postavlja nemoguće uslove u ponudi za smanjenje od 25 odsto do 2020. godine.

Kina, kao najveći emiter gasova u svetu ponudila je da svoje emisije uspori do 2020. godine, odbacivši međutim apsolutno smanjenje, jer mora da se usredsredi na suzbijanje siromaštva u zemlji.

Naučni panel za klimu ukazao je na to da bi procenti morali da se kreću između 25 i 40 odsto, kako bi se izbeglo da globalno zagrevanje do 2020. godine ode predaleko.

Prema podacima Svetske meteorološke organizacije, ono je već prešlo granice, budući da je poslednja decenija bila najtoplija u proteklih 160 godina, otkako se vodi evidencija o temperaturama 2009. godina, peta je najtoplija godina u istoriji.

Kada je reč o zaštiti životne sredine, nemačka kompanija "Simens" uporedila je trideset evropskih prestonica u osam kategorija, proglasivši Kopenhagen za ekološki najzeleniji grad u Evropi. Slede ga Stokholm, Oslo, Beč i Amsterdam.

Beograd zauzima nezavidnu 27-mu poziciju, a iza njega su Bukurešt, Sofija i Kijev.

Oko 20 miliona ljudi ostalo je u 2008. godini bez doma zbog prirodnih katastrofa, uslovljenih globalnim zagrevanjem, a u godinama koje dolaze situacija bi mogla biti još gora.

U naredne četiri decenije, zbog klimatskih promena, može se pojaviti čak milijardu beskućnika, upozoreno je u studiji Međunarodne organizacije za migracije (IOM), dostavljenoj učesnicima konferencije o klimi, koja se održava u Kopenhagenu.

Skup teče pod pokroviteljstvom UN, a među 15.000 učesnika je i stotinak šefova država i vlada, uključujući i lidere zemalja koje se smatraju najvećim zagađivačima - SAD i Kine.

Mnogi analitičari ga smatraju poslednjom prilikom za postizanje opšteg dogovora kako da se "spase planeta", odnosno izbegnu pogubne posledice efekta "staklene bašte", koju stvara nekontrolisano emitovanje ugljenmonoksida i drugih opasnih gasova.

(RTS)